среда, 03. децембар 2014.

Star 40


Uz Slavka Vorkapića, Zorana Perišića, Karla Maldena i Stiva Tešića, član „kluba“ slavnih Srba u istoriji Holivuda Peter Bogdanovich, otvorio je, pre dve godine, jubilarni FEST 40. Tom prilikom je najavio svoj novi film koji je u međuvremenu i završio i premijerno prikazao u Veneciji. Film se zove She Is Funny That Way, nama koji smo čuli najavu iz prve ruke poznat pod radnim imenom - Squirrels to the Nuts (Ovom prilikom bih zamolio ljubaznu devojku koja je fotografisala gospodina Bogdanoviča i mene, da mi ako može, pošalje fotografiju na mkostic@yubc.net. Bio bih joj vrlo zahvalan, medijski ili novčano, šta god odgovaralo traženim uslovima)

U pitanju je autor koji je obeležio kasne šezdesete i rane sedamdesete svetskog filma. Uz Martyna Scorsesea, Fransisa Forda Coppolu, Williama Friedkina, Arthura Penna, Georga Lukasa, Stevena Spielberga, spada u pionire Novog Holivuda, talasa koji je započeo eru američkog nezavisnog filma. Ova generacija suprotstavila se izumirućem sistemu velikih studija, kada je nasledila moderno filmsko znanje od autora francuskog Novog talasa. U toku vremena, Spilberga i Lukasa subina je odvela ka vrhu globalnog mejnstrima, Fridkina i Pena ostavila je u statusu večitih opozicionara, ali slučaj Petera Bogdanoviča ne pripada ni jednom od nabrojanih. To je možda zato što estetika njegovih filmova nema mnogo veze sa njegovom generacijom. Poput Francoisa Truffauta, u filmovima Pitera Bogdanoviča nema ničeg posebno liberalnog, nezavisnog niti evropskog. Naprotiv, Trifo sa jednog i Bogdanovič sa drugog kontinenta, poznati su kao promoteri  američke pripovedačke tradicije, kontrolisane u formi, raskošne u sadržini.

Da li je reč o avangardnom ili konzervativnom autoru? Na ovo pitanje najteže je odgovoriti zato što je vreme koje je Bogdanovič obeležio u neskladu sa njegovim filmovima. Ali njegovi filmovi Poslednja bioskopska predstava (71) Mesec od papira(73) i Dan kada su se svi smejali(81), zbog svoje retroaktivne aktuelnosti vremenom postaju sve značajniji među postmodernim rediteljima poput Wesa Andersona i Quentina Tarantina. Baš zbog značaja Bogdanovičevih filmova, raskorak između trenutka u kojem je snimao i snimljenog sadržaja, takođe raste sa vremenom. To se najbolje ogleda u njegovim komedijama, Što te tata pušta samu (72), Bioskop za Groš (75), Zaljubljeni porotnik (88) i Iza kulisa (92), koje zbunjuju ekstremnim tradicionalizmom, kombinacijom nostalgičnog sentimenta i euforičnog optimizma, svedočeći o autorovom bekstvu od vremena koje je propovedalo baš suprotnu tendenciju, emancipaciju od staromodne kulturne politike okrenute propagandnoj umetnosti i komercijalnoj zabavi.

Peter Bogdanovich je poznat i kao filmski istoričar. Kao autor u centru pažnje na samoj raskrsnici najvećih filmskih epoha, stare Amerike koji se gasi i nove koji nastaje iz pepela, bio je u prilici da objavi razgovore sa veteranima režije: Johnom Fordom, Howardom Hawksom, Alfredom Hichkockom, Fritzom Langom, Allanom Dwanom i Jeanom Renoirom. Iako potpisan kao asistent, Bogdanovič je glavni reditelj čuvenog filma iz šezdesetih Divlji Andjeli (66), Rogera Cormana. Režirao je oproštajni film Borisa Karloffa Targets (68), poslednji hit Audrey Hepburn Dan kad su se svi smejali, glumio glavnu ulogu u nedovršenom filmu Druga strana vetra, svog prijatelja Orsona Welsa. Šer je osvojla Zlatnu palmu u Kanu za glavnu ulogu u njegovom filmu Maska (85).Više puta je nominovan za Oskara, ali su mu filmovi uglavnom osvajali nagrade u glumačkim kategorijama. Prvi je promovisao mnoge glumce svoje generacije - Jeffa Bridgesa, Tatum o Neil, Johna Rittera i Sybill Sheperd (sa kojom je bio u braku), kao i glumce mlađih generacija - Erica Stoltza, Samanthu Mathis i Sandru Bullock.  Režirao je poslednji film Rivera Feniksa, Stvar zvana ljubav (93). Njegov privatni život pratile su kontraverze koje su kulminirale kada je njegova verenica, Plejboj zečica i zvezda filma Dan kada su se svi smejali Dorothy Stratten, ubijena od strane ljubomornog muža, o čemu je Bob Fosse snimio film Star 80.

Koatur je nekoliko pesama iz svojih filmova; Love is Gamble, sa Johnijem  Cashom i One day since yesterday iz Dan kada su se svi smejali. Glumio je samog sebe u filmu Johna Cassavetesa Premijera, radio voditelja u filmu Kill Bill Kventina Tarantina, psihijatra u seriji Sopranos, čije je prve epizode i režirao. Snimio je rokumentarac o Tom Pettyju Running down the dream. Čuven je po izjavi „Svi veliki filmovi su već snimljeni“. Već dugo je u vezi sa rodjenom sestrom pokojne Dorothy, Louise Stratten, koja je ujedno i koscenariskinja filma She Is Funny That Way.

Kao i njegov pro-slovenski kolega Michael Cimino, Bogdanovič ne snima filmove onoliko često koliko bi voleo. Producenti i urednici ga radije koriste kao voditelja starih, nego kao kreatora novih programa. Upravo to je sudbina onih izuzetaka njegove generacije koji su ostali kruti i rezervisani prema liberalnoj hipi kulturi šezdesetih, koja obnovljenom memorijom novog veka, nadilazi značaj mnogih praktičnih rezultata savremene politike i umetnosti. Kada bolje pogledamo i ekonomiju Amerike i kulturu Srbije odlikuje paradoks Pitera Bogdanoviča; konzervativna muževnost u promociji liberalnih ideja.

O sebi govori kao o žrtvi holivudskog sistema i karijeri srušenih filmskih snova. Ta vrsta razočarenja u neskladu je sa sjajem njegovog statusa kao hroničara filmske istorije i uzora postmoderne teorije. Ovakvog protagonistu dvadesetog veka Srbi danas teško mogu naći i ako steknemo pravo da se poredimo sa američkom sistemom, to će biti preko njegove zvezde. 21 Century Fox.



Popboks 04.03.2012.