Bein' Green

Od 29. maja do 2.  juna održan je šesti po redu festival Mister Vorky. Tročlani tim festivala i ove godine su činili Dragan Cakić, direktor festivala, Milan Milosavljević, programski urednik i Marko Kostić, selektor programa. Žiri je odlučivao u sastavu: Goce Cvetanovski, reditelj iz Skoplja, Dragan Dimčić, montažer i predavač na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i Ivan Ramljak, reditelj i programski urednik Zagrebačkog Tuškanca.

Grand-prix festivala pripao je portugalskom filmu "Kamenje na putu" Dijega Pesoa de Andrade. Najbolji strani film je francuski film "Nestajanje" Luisa Žana Dekazea, a najbolji sprki film "Telesni lavirint" Petra Bačkonje. Specijalne nagrade poneli su portugalski dokumentarni film "Beli slon" Andrea Almeide Rodrigeza, nemačka animacija "Kupovina zemljišta Amazon"(na slici gore) Marukusa Gričkoka i eksperimentalni poljski film "Neposredna blizina" Lukača Lavende. Žiri publike dodelio je nagradu ruskom filmu" 60 sekundi" Vladimira Konareva.

Festival je, zbog velikog broja programa ove godine trajao pet dana. Uvršten je i novi program - kratkih filmova dužih od jednog minuta "Ekstra 9413". Tema pretećeg programa šestog izdanja festivala bila Mister Vorki bila je „Priroda i film“. Tim povodom prikazani su dokumentarni filmovi "Rzav Veliki"(2016) i "Plavo srce"(2018). Održana je diskusija sa članovima pokreta "Save the Blue Heart of Europe", "Pravo na vodu" i "Beogradska omladinska akcija". 

                                      

Ekološki angažovani projekti su vrlo aktuelni na svetskim filmskim festivalima, pa ni naš takmičarski program nije izuzetak. Odlučili smo da ove godine i netakmičarski program posvetimo ovoj temi, s tim što su u izbor ušla i ostvarenja koja se bave prirodom u širem smislu, ne samo zaštitom životne sredine i problemom klimatskih promena. Tema „Priroda i film“ ovde obuhvata sve ono što spada u umetničko podražavanje prirode, u određenje pojma koji su stari Grci nazvali  – mimezis ili mimetika.

Mimetičko podražavanje predstavlja imitaciju biljne, ali takođe  životinjske i ljudske prirode. Naš filmski program hipotetično poručuje - da je imitacija prirode slučajno ostala čovekova osnovna društvena delatnost, ljudska intervencija na sopstvenu okolinu možda ne bi prouzrokovala ova današnja pesimistička ekološka upozorenja u savremenim medijima.

Slavko Vorkapić je dao veliki doprinos ovoj temi svojim uticajnim fillmovima “Šuma šumori“ i „Fingalova pećina“ u kojima je primerom ovih filmova Vorkapić tumačio samu prirodu filmske umetnosti. 

U njima, Vorkapić je montažnim eksperimentima pronašao harmoničnu sintezu kinestezije, muzičke simfonije i pokretnih slika prirode. Možda se u Vorkapićevim filmovima krije topografska šifra sedme umetnosti, koja je uspela da dokaže kako celuloidni cvet  ponekad može biti lepši od prirodnog cveta, a umetnički mimezis može biti stvarniji od flore i faune. Taj svet sintetičke lepote, razvio se do neslućenih, danas i do nesuvislih granica. Možda umesto snimanja novih filmova, samo treba projektovati zeleni film dvadesetog veka u flešu memorije novog milenijuma. Vorky’s turn of the century.

04.06. 2019. Katalog festivala.