Filmska tehnologija i saobraćajna tehnika uslovljeni
su kako razvojem prirodnih nauka tako i istorijom društvenih nauka i umetnosti.
Transport, orijentacija i regulacija kretanja ljudi i predmeta, predmet je ne
samo saobraćajnog inžinjeringa već i filmske montaže i režije, kao i filmskog i
pozorišnog mizanscena.
Od pariske železničke stanice u filmu „Ulazak voza u
stanicu“ braće Limijer, do gustih
kalifornijskih ulica u „Život i smrt holuvudskog statiste“ Slavka Vorkapića,
nemi film i bučni saobraćaj ranog dvadesetog veka uticali su na integraciju
velikog broja ljudi sa obe strane okeana. Danas u dvadesetprvom veku, dobro
poznajemo masovni sabraćaj na internetu, koji uz mrežu telekomunikacija predstavlja
moderni vid transporta informacija, a koreni tog prometa mogu se naći na samom početku
kolonijalnog tržišta, potom u zlatnom periodu tehničkih inovacija i pronalazaka
štamparske i parne mašine, progresivno se ubrzavajući krajem devetnaestog veka
otkrićem komunikacionih signala i elektromagnetnih talasa, baš u periodu kada i
nastaje filmska umetnost.
Sa druge strane, problemi saobraćaja, isto kao i
problemi kinematografije, uzrokovani su ekonomsko-socijalnim krizama, vojno-političkim
promocijama, feudalno-ratničkim zaostavštinama, plemensko-rodovskim nametima, familijarno-porodičnim
zavetima, diskreciono-imovinskim transferima, privatno-poslovnim protekcijama,
sprečavajući prostiranje ljudskih signala ka svim stranama sveta, smerom ka
istoriji društvenih promena.
Tim festivala Mr Vorky (Milan Milosavljević, Dragan Cakić, Marko Kostić) započeo je inicijativu za popravku saobraćajnih znakova na prilazu gradu Ruma, sa namerom da to predstavi ne samo kao komunalni već i kao simbolički javni čin.
Netakmičarski program ovog festivala, koji kao temu koristi saobraćajni promet u najširem smislu reči, govori o našoj nameri da povežemo domaće puteve sa svetskim raskrsnicama kulture a biografija Slavka Vorkapića, čoveka koji je pre sto godina morao fizički da odputuje da bi se simboličkim putem bavio prostornim pravcima i koji baš tom odlasku duguje svoj slavni povratak, primer je dvostrukog i dvosmernog smisla saobraćaja kao vida komunikacije.
Redak je slučaj da filmski festival pokrene inicijativu
za poboljšanje saobraćajnih uslova i putokaznih informacija. Mi to nismo
uradili samo da bi što više ljudi došlo na festival, već da bi i posle
festivala, ljudi lakše odlazili i vraćali se u opštinu Pitera Bogdanoviča i
Slavka Vorkapića. Da bi se osećali, ne samo kao publika, već i kao majstori komunikacije koji mogu da odu
odavde kad hoće da bi se potom vratili kad im to padne napamet. To je možda
mali korak za srpski saobraćaj, ali je veliki korak za jednog filmskog reditelja iz Srbije.