Vreme
za ljubav (About Time), novi film kralja engleske romantične komedije
Ričarda Kertisa, davao se pre par godina u našim bioskopima. Ono što ga izdvaja od ostalih ostvarenja
ovog autora je manjak smešnih situacija u poređenju sa komičnim potencijalom
radnje. Da tome dodamo i stilski nedostatak atmosfere fantastike s obzirom na
primetnu naučno-fantastičnu konotaciju zapleta.
Mladić iz otmene engleske porodice, po navršetku
punoletstva, nasleđuje od svog oca porodičnu tajnu po muškoj liniji, a to je
moć da se kad god poželi, vrati u prošlost, i da, kao pisac gumicom, popravi
svoje ili tuđe greške u društvenom ponašanju. Vremeplov funkcioniše ograničeno,
jer putnik može da se vrati samo u blisku prošlost, pre nego što je upotrebio
svoje seme u svrhu začeća porodice, jer će unikatnost genetskih kombinacija,
svakom putniku koji je u međuvremenu postao otac, izmeniti njegovo dete u
genetski drugačijeg potomka.
Ričard Kertis je najplodniji autor savremene britanske
filmske romanse. Scenarista je filmova Četiri
venčanja i sahrana, Notting Hill,
Dnevnik Bridžit Džones, Spilbergovog
filma Ratni konj i serija Mister Bin i Crna Guja. Režirao je filmove
U stvari ljubav i Rok barka. Kao
pravi elizabetanski dramaturg, njegovi filmovi, ispod zašećerenog i
romansiranog konteksta, obiluju dramskim realizmom i socijalnim komparacijama.
U filmu U
stvari ljubav (Love Actually) odnos visoke politike i telesne intimnosti,
isprepletan je detaljima kakvim je evropska realistična književnost, još u doba
Džejn Ostin, zavodila čula svog auditorijuma, podeljenog po klasama kao i po
polovima. U filmu Rok barka (The Boat
That Rocked), za razliku od mnogih filmova na ovu temu, istorija ostrvske popularne muzike šezdesetih, lišena je stereotipnosti buntovničkog odmetništva i nasilja.
Po Kertisu, pripadnici liberalne rok kulture su, pretežno, nežni pacifisti i
intelektualci, dok su konzervativni i autoritativni protivnici ove muzike, zapravo primitivci, huligani, grubijani, nasilnici i kriminalci. Kertisova “osveta šmokljana”,
zastupa stav da ljudi koji zaista pripadaju modernoj kulturi ne sadrže ništa od
buntovničke harizme i energije, ali zato poseduju duh razuma, osećajnosti, tolerancije i miroljubive inteligencije, one koja se protivi muževnom varvarizmu poratnih
generacija.
Kada muškarci svesno zaobilaze žensku romantičnu
književnost, ubeđeni su da se ova literatura bavi samo ženskim ljubavnim
čežnjama, ali ženski čitaoci i njihovi romanopisci čuvaju tajnu inteligentnog
stila koji od svog početka, uporno govori o materijalnim sukobima, klasnim odnosima,
statusnim inverzijama i iznenadnim nasledstvima. Ženski žanrovi, u literaturi i
filmu, nisu takvi zato što ispunjavaju srca toplim emocijama, već zato što na
diskretan i emocionalno manipulativan način, tretiraju ideju socijalne ravnopravnosti
između kraljeva i podanika, bogatih i siromašnih, gospodara i robova, oficira i
civila, muškaraca i žena.
Ono što je posebno u dramskom pristupu Ričarda
Kertisa je tretiranje seksualnih odnosa bez vulgarnosti, razradom intimnih
relacija koje i deca mogu slobodno da gledaju. To je zato što se on ne bavi
seksom kao tajnim ispoljavanjem telesnih poroka, već naprotiv, seksom kao
javnim i kreativnim vidom komunikacije. U ovim filmovima, seksualnost je
sredstvo socijalnog izjednačavanja, pa je kao takva, prednost slabijih, a
ranjivost jakih ljudi.
U Kertisovim zapletima možemo videti kako se
politički i diplomatski motivi poistovećuju sa seksualnim funkcijama. Ne samo u
prenesenom značenju, već bukvalno, svako od nas može stupiti u odnos sa osobom
bitnijom od sebe i tako napredovati ili nazadovati u svojoj karijeri. Krevet je
po njemu, centar društvenih promena a svaki novi seks predstavlja novo malo društvo
u tranziciji. Ali, mnogi parovi u naletu strasti (južni Evropljani, na primer),
uglavnom ne primećuju koliko njihova čulnost i strast utiče na ostale ljude. O
tome govori ovaj film, o srećnim i nesrećnim posledicama naših seksualnih
nagona.
Ono što je neočekivano u radnji ovog filma je to što
vremeplov kao sredstvo zapleta ne dovodi gradacijom do urnebesne završnice, već
glavni junak, poput izlečenog ovisnika, koristi svoj dar sve manje, uživajući u prvobitno osvojenim prednostima,
koje su u prenesenom značenju, ništa drugo do socijalna studija o boljem
porodičnom poreklu. Ovaj film posredno govori da plemenitiji roditelji pružaju
svojoj deci bolju podršku od onih koji od potomaka očekuju više nego što su im
pružili. Ali sa druge strane, film poručuje da su nasledne privilegije mač sa
oštricom šizofrenije, jer ako ih previše koristimo možemo postati pretnja
inferiornoj okolini, povećevajući psihološku razdaljinu u odnosu na druge ljude.
Glavni junak ovog filma u početku deluje zbunjeno i nespretno, ali ova
nelagodnost u tekstu otkriva da su ostali junaci još trapaviji, slabiji i
uplašeniji od njega. On, poput milosrdnog anđela, uviđa da nije bolji od drugih,
jer je samo vlasnik druge ruke scenarija unutar jednog malog i početničkog životnog
komada. Ipak, njegove korekcije učiniće da ovaj mali junak postane veliki tata.
Odnos oca i sina u judeohrišćanskom kontekstu
Kertisovog scenarija, nagoveštava da je “kraljevski” otac bliži sopstvenoj
deci nego deci ostalog naroda, ali ono što naslednici treba da nauče je da ne koriste
dinastijske privilegije na fizičko-biološki način, već da ih putem duhovno-simboličkog
razumevanja podele sa svetom oko njih.
Otac glavnog junaka, po zanimanju pisac
(kreator), u toku filma umire, a sin koristi njihov vremeplov (Sveto pismo) da
bi se vratio u zajedničku (rajsku) prošlost i provodio vreme sa ocem u vrtu. Ali
sin (Adam) se, do kraja filma, zarad budućnosti sopstvene porodice (rebra),
odriče fizičkog prisustva oca, ispunjavajući taj nedostatak vrednostima koje je
otac tokom života podelio sa njim (zavetom). Drugim rečima, njegov biološki
otac u prošlosti (Lord), postaće duhovni otac celog njegovog sveta u budućnosti
(God). Vreme za ljubav poručuje da bolje
familije zaista poseduju plodniji nasledni karakter (materijalni i duhovni) od
drugih. Ali svi mi zajedno, srećni i nesrećni potomci, treba da odrastemo ne
samo u svom već i u budućem vremenu, tako što ćemo od večitih amatera postati
konačni autori kojima ne treba ćaletova veza da bi plasirali svoju informaciju u
sutrašnjim pri-novinama
Filmske radosti 29. 10 2013